Cim sam procitala ovaj recept za sarmu, odmah me je osvojio (iako je ja nisam ljubitelj).
Interesantno mi je bilo sto se sarma pravi sa obicnim kupusom , zalije sokom od paradaiza i pece.
Dakle, nema kiselog kupusa, nema crvene paprike, suvog mesa i "vadjenja duse" jadnoj sarmi kuvanjem pola dana :-)
Iskustva u kuvanju sarme skoro da i nemam (ne jedem je rado pa je i ne pravim) ako ne izuzmem dva proslogodisnja pokusaja, jedan relativno uspjesan (nije bila nesto ali... licilo je na sarmu) i jedan apsolutno neuspjesan i prije bih rekla da sam dobila sarma corbu nego... (skoro su se sve odmotale i sve se zbuckalo, ali hocu ja da eksperimentisem...)
E sada, ne bi to ni bilo tako strasno ( jer sta me briga znam li napraviti nesto sto i ne jedem rado, vec samo kad moram) da se ne blizi nasa Krsna Slava.
A gdje ce Slava bez sarme. Mislim, sto se mene tice mogla bi komotno ali ...
Ovo je bila generalna proba pred glavni nastup :-)
Sarmu sam htjela praviti sa keljom ali ga nisam uspjela naci tako da je ipak s kupusom.
Meso nisam prethodno propzila ( i fil mi nakon pecenja nije bio rastresit nego kompaktan) i toj smjesi za filovanje dodala sam narendanu mrkvu (koja ne ide po receptu). Sve fino umotala onako kako pise u receptu, zalila prvo uljem pa konzerviranim paradaizom koji sam predhodno izmiksala.
Meni je sve bilo gotovo, peceno i zapeceno (sa obje strane) za nekih sat i 10 min (kod mene je fen rerna), a mislim da sam mogla i prije izvaditi ali eto...
Kada je isparila sva tecnost ja sam dodala jos malo vode i pekla jos nekih desetak minuta i onda ugasila rernu i ostavila dok se sve skupa nije malo ohladilo.
Dakle, nisam cekala da sva voda ispari nego sam ostavila da ima malo sosa, koji sam preljevala preko sarme, prilikom posluzivanja, prije stavljanja milerama.
Malo je reci da je sarma fantasticna. Zaista smo uzivali. Bas je posebna i jaaaako ukusna.
Obavezno isprobajte :-)
Sarmu ne da ne volim nego ne mogu ti opisati (u mladosti mi je trpali svaki dan po celu zimu tako da....) ali ako bi je ikako probala napraviti to je ovako jer mi zvuci jako zanimljivo...
ReplyDeleteFotke su fantasticne, a ovaj sam receptek isto skicnula kod Maje na blogu, pa cu jednom morati da isprobam ovako...inace nemam nista protiv sarmi, samo ako nisu bas cesto na meniju!;)))
ReplyDeleteAko ništa drugo barem ove osunčane sarme mame za napravit' ih! Izgledaju odlično! Iako volim rastresito meso u sarmi...
ReplyDeleteAnavla ako volis rastresito meso onda ga obavezno propeci prije filovanja. Ja nisam, ne znam zasto :-)
ReplyDeleteIzgleda jako dobro. A taj recept i ideja mi je super.
ReplyDeletePredivne slike !!
ReplyDeleteOvakvu sarmu moja mama pravi i dan danas u ljetnom periodu,samo je ne stavlja u rernu,nego lagano krcka na sporetu.Ukusne su i meni licno vise gode nego od kiselog kupusa...i mi ih jedemo od Blagdana do blagdana,a kako cemo kad se sve odvija u ljetnom periodu( australskom )!!;)
Ja sam malo pasivna sa pracenjem blogova u poslednje vreme, videla sam ovo na Coolinariki, ali ovde nisam. Bas mi je drago da si ti zadovoljna, i ja nisam ljubitelj sarmi od kiselog kupusa (moze, jedem ja, ali nikad ih se ne uzelim, sve drugo bih jela pre nego sarmu), a ova jeste posebna.
ReplyDeleteDrago mi je Sanja, što si imala hrabrosti da isprobaš nešto ovako neobično. Obično ta količina šećera zbuni ljude, i probaju da je smanje. To važi i za Šalšu, i za punjeni paradajz a i za pečenu sarmu. Ko god smanji šećer, upropasti ta jela. Ako je preslatko, dodaj više soli, vegete...bilo čega. I samo tada to ispadne dobro. Šargarepa i takve stvari ništa ne menjaju suštinu...tako da neću da te "grdim" što menjaš nešto što je dovoljno lepo i bez tih izmena :)))
ReplyDeleteMa ovaj secer u salsi je pravo otkrice za mene :-)
ReplyDeleteVeliki pozdrav.